Koliko je biznis plan bitan za moj uspeh u poslu?

Biznis-plan

Koliko je biznis plan bitan za moj uspeh u poslu?

Nemate biznis plan? U pravu smo? Odmah zaboravite na sve što ste, do sada, čuli o biznis planu. Deluje paradoksalno... ali, sačekajte... videćete... Mnogo ste toga i čuli o tom „famoznom“ biznis planu, a da, možda, niste ni sami baš sigurni šta je zapravo biznis plan. Čuli ste mnogo puta da nezaposlena lica prolaze obuku za biznis plan. Čuli ste da se popunjavaju neke kolone, nekakve formulare za biznis plan. Videli ste da su mnogi poslovi „propali“ iako je postojao biznis plan.

Pre nego što krenemo priču o biznis planu, prethodno moramo da Vas pitamo par pitanja:
Da li biste voleli da vodite svoj posao?
Razmišljate o nekim idejama, prijatelji Vas podržavaju, ali opet se premišljate? Ipak, treba uložiti ušteđevinu ili staviti hipoteku na stan... ili možda nemate ideju, ali biste voleli da „krenete“ nešto da radite. Čuli ste da Vam treba biznis plan, ali odmah Vas vraća misao na kolone i „suvoparna“ predavanja o biznis planu?

 

  • Koga interesuje može da prati moj lični blog o internet marketingu i prodaji preko interneta: Mario Pilar blog

 

Ko može pokrenuti biznis?

 

Odmah se mora razbiti mit da se ljudi koji samostalno vode svoje posao „rađaju“. Čuli ste izreku: „ Ma, on je „rođen za biznis“ “? Nije tako! Preduzetnik, odnosno osoba koja samostalno vodi svoj posao je osoba kao i svaka druga. On samo gleda svet „drugačijim očima“. To nije „dar“ koji ne može svako da ima. Takva osoba, jednostavno „vidi“ da ljudima nešto treba, „vidi“ da to što ljudi kupuje može biti ponuđeno na drugačiji način.

Ukoliko i Vi želite da naučite kako da vidite svet na takav način, bacite pogled na naš kurs za izradu biznis plana!

 

Preduzetnik u svemu vidi priliku za pokretanje posla. Pre svega, preduzetnik „vidi“ da ljudi imaju potrebe za hranom, spavanjem, odevanjem, prevozom i samo „uključi mozak“.

 

Ukoliko pogledate ono što svakodnevno kupujete možete da vidite da sve što kupujete zadovoljava neku Vašu potrebu.

Evo par primera: Dormeo dušeci omogućavaju udobnije spavanje, Next sokovi zadovoljavaju žeđ, markica za prevoz omogućava da stignete sa jednog mesta na drugo itd.

Štaviše, preduzetnik zna da ljudi tokom kupovine nešto osećaju, i upravo im to svojim proizvodom ili uslugom pruža. Ipak, nije isto kada se pije Coca-Cola ili cedjeni sok u kafiću. U pitanju je brend. Brend je definisan kao ime ili simbol na osnovu kog potrošači identifikuju proizvod ili uslugu na tržištu, razlikuju ih od konkurentskih i razvijaju odredjene emocionalne asocijacije u vezi sa njima.

 

Zašto bez biznis plana ne mogu uspeti u poslu?

 

I Vi ste sigurno „sto puta“ imali sličnih ideja. Sedite sa drugarima na piću, i kažete „E, mogli bismo da krenemo to da radimo“. Ponekad ostane na tom piću, a nekada počnete ozbiljnije razmišljati. I tada, po našem „dobrom“ običaju kreću snovi o milionima, jahtama, Monte Karlu... Pita se par prijatelja, uzme se ušteđena „kinta“ i posao kreće.. I bam! Nije sve tako idealno, kao što se činilo. Isporučili ste robu ali dužnik neće da plati. Imate para, ali ih, u stvari, nemate. Odabrali ste d.o.o. a trebalo je da se registruje kao preduzetnička radnja. Stigla je poreska inspekcija jer Vas je knjigovođa pogrešio. „ Ali, ali, ja nisam znao!“, „ Niko mi nije rekao... “, „Zvučalo je odlično dok smo to razmatrali na piću. “, „ A bilo je lepo sanjati o letovanju, o Monte Karlu... “. I jeste imali neku ideju, ali da ste imali biznis plan drugačije biste prošli. Zato je bitno pažljivo planirati.

 

Koliko je biznis plan bitan za moj uspeh u poslu?

 

Da li Vi, kada idete na put, imate neki plan? Da li računate koliko Vam para treba za benzin? Gde ćete da stanete da se odmorite? Kakvi će vremenski uslovi da budu? Da, naravno, ako ste iole razumni. A zašto se to ne radi i kada je u pitanju posao? Pa, naravno, zato što je „suviše“ dobra ideja da bi propala. Jer ako je ideja moja mora da je najbolja. Baš zbog takvog razmišljanja mnogi poslovi u Srbiji, u prvoj godini propadaju. Kreće se intuitivno, i stvari se rešavaju „u hodu“.

 

Šta je zapravo biznis plan

 

E, baš iz tog razloga Vam je potreban biznis plan! Biznis plan nije „popunjavanje“ kolona kako nas uče na nekim kursevima. Upravo u pravim obukama za biznis plan, Vi „proverate“ svoju ideju. Počinjete od ideje za posao, investiranja prvih para, preko praga isplativosti, do ostvarivanja profita. I istina je da svako može pričati o biznis planu i šta on treba da sadrži. Ali, da li svako ume da „popuni“, tj. da napravi biznis plan?

 

Zašto je biznis plan neophodan već u samom početku?

 

Naravno, u poslovnom svetu postoji (poslovni) rizik, ali biznis nije rulet, gde se baci žeton i čeka da bi se videlo gde će loptica padne i da li dobijate (naravno, ukoliko Vam to uopšte „dozvoli“ vlasnik kockarnice). Jedno je gledati na biznis kao na „lutriju“, a drugo je proračunati poslovni rizik.

 

Vi birate da li ćete da se kockate ili ćete ozbiljno da se bavite poslom!

 

Razmislite samo. Koliko je samo promašenih života i uništenih porodica, zbog ovakvog pristupa? A moglo je da bude drugačije. Samo da je ideja bila „proverena“ kroz dobar biznis plan. Naravno, ni Vi niste „vidoviti“ pa da sve predvidite. Ne možete da vidite ko će da uđe u radnju i koliko će novca da potroši. Medjutim, Vi možete da napravite procenu, ali ne „ja tako mislim, pa će tako i mora da tako bude“ vrstu procene, već plansku procenu na osnovu odredjenih parametara. Razmislite malo, ipak nije isto da li ste otvorili prodavnicu zdrave hrane na Dedinju ili u Grockoj.

Upravo kroz pravilnu konstrukciju Vašeg biznis plana, Vi sve više i više „proveravate“ da li je Vaša ideja realna tj. izvodljiva. Daćemo Vam nekoliko primera zašto biznis plan nije puko „ popunjavanje kolona“ kojima Vas uče na nekim obukama, i na taj način ćemo Vam pokazati da biznis plan ne služi samo za banku.

 

Kako izgleda pokretanje biznisa i kako izgleda biznis plan?

 

U pravoj obuci za biznis plan, već u samom startu učite, kako da „stvorite“ ideju. Učite kako da vidite pravu poslovnu priliku. Učite kako da „jednostavno“ dok čitate novine uz jutarnju kafu „vidite“ kojim poslom možeš da se bavite.

Nakon toga, kako se krećete kroz obuku za biznis plan, tako sve više „vidite“ da li je Vaša inicijalna ideja realna i izvodljiva. Za početak, pravite svoju prvu tkz. SWOT analizu, iz koje možete da saznate da li ste Vi zapravo sposobni za realizaciju svoje ideje tj. da li je taj posao za Vas, ili pak treba da tražite nešto drugo. Svako zna nešto da radi ili svako može nešto da nauči da radi odredjenu stvar. Svako poseduje odredjeni talenat. Neko možda ima ideju ali nema para. I upravo je imati ideju najbitnije za početak biznisa. Potom se logički nastavlja ka procesu realizacije te ideje. Neki ljudi imaju „dobre kontakte“ koji će im, uz dobro osmišljen biznis plan, omogućiti da dodju do investicije. I na taj način budući preduzetnik ulaže „ideju“ i (organizaciju) rad(a), a investitor novac za budući projekat uz procentualno učešće u vlasništvu firme. Razmislite... Zašto to ne bi bilo moguće?

Biznis plan jeste, zapravo, ono što se u nauci zove, metodologija (naučnog) saznavanja, ili jednostavnije kako da se od ideje dođe do cilja. Zbog toga i postoji metodologija ekonomije, sociologije i sl. gde se proverenim putem ispituje da li je nešto zaista moguće ili ne. Provereva tkz. radna hipoteza. Bazirano na tom pristupu, biznis plan jeste zapravo upravo ta metodologija kojom se provereava da li je (poslovna) ideja realno moguća. Ukoliko je realno moguća, sledeći korak bi bio da se krene u njenu praktičnu realizaciju.

Stavite se u ovu situaciju:

Kao što naučnik postavi tkz. radnu hipotezu, tako i Vi, kao preduzetnik, postavljate pretpostavku da li je jedna poslovna ideja realno ostvariva. Potom, kao i naučnik sprovodite (naučna) istraživanja, ispitivanje propisa, tržišta, potreba kupaca i donosite (naučni) zaključak o svojoj pretpostavci. Naposletku, a što zapravo treba biti na početku, i naučnik mora imati prethodna saznanja o tome kako da napravi tu tkz. radnu hipotezu.

Tako ćete i Vi, kroz biznis plan, naučiti kako da vršite istraživanja i dodjete do informacija potrebnih da od poslovne ideje i radne hipoteze dodjete do realizavije Vaše biznis ideje. Do informacija se dolazi na razne načine poput: čitanja novina, časopisa, raspitivanja kod prijatelja, deljenja anketa ili angažovanja agencije za istraživanje tržišta.

Neformalne barijere

Sada kada ste sve to prošli, na pamet Vam pada samo kako je sada trenutak kada počnete „zarađujete“ pare. Upravo se tako i zamišlja pokretanje svakog prosečnog posla u Srbiji. Rezonovanje je sledeće: „Videli smo šansu za posao, ocenili smo da možemo da je realizujemo i hajde da krenemo, pa gde stignemo... “. Često zaboravljamo da kada mi krećemo u posao, tada kreće i konkurencija. U pitanju su najčešće “igrači“ koji su već dugo u poslu, koji su videli da im dolazi konkurencija, i koji kreću sa raznovrsnim „pritiscima“. Mislite: „Da, ali to nije fer!“, „Da, ali to nije po zakonu. “. Tačno, ali to je isto tako i realnost poslovanja. To su, ekonomski rečeno, tkz. neformalne barijere na ulasku na tržište. Slobodno pitajte ljude oko sebe da li su to čuli na nekom kursu za pokretanja posla. Zapravo je to jedna od prvih stvari na koje Vam savetujemo da obratite pažnju kada krećete u posao. Naravno, ne mora biti tako, ali treba biti oprezan.

Posle SWOT analize, strukturiranja biznis plana i segmentiranja tržišta (što se još uvek može shvatiti bez diplome sa Ekonomskog fakulteta) dolaze na red teme poput finansijskog poslovanja i upravljanja finansijama. Sigurno ste pomislili: „Kako je to komplikovano. Ja sigurno treba da imam završen Ekonomski fakultet da bih to znao.“. Može biti, ali i ne mora da bude tako (Više o ovome možete naći u našem članku: BIZNIS IDEJE – Da li moram da budem ekonomista da bih ih ostvario). „Ekonomija je jako jednostavno nauka“, kako kaže harvardski profesor Menkju, koji je svoj udžbenik iz Osnova ekonomije (zvanično „prvo“ učilo za studente Ekonomskog fakulteta u Beogradu) zasnovao na 10 jednostavnih principa. Zbog toga su i ekonomski pojmovi vrlo „plastično“ objašnjeni.

Primera radi, tržište nije ništa drugo nego pijaca. Jednostavno, posmatranjem prodavaca na pijaci, možemo uočiti principe funkcionisanja tržišta. Sledi jedan praktičan primer vezan za već pomenute tkz. neformalne barijere ulasku: Došli smo na pijacu kao poljoprivrednici i hoćemo da prodajemo našu robu. Međutim, postojeći prodavci mogu biti u „dosluhu“ sa pijačnim inspektorom koji može „suptilno“ koristiti svoja ovlašćenja da nas istisne sa tržišta odnosno pijace.

 

Zašto je bitno da nas biznis plan vodi kroz ceo proces razvijanja posla?

 

Zato što imanje biznis plana u svakom trenutku može da nam služi kao podrška kada nam se čini da „stvari kreću lošim putem.“. I logično je da ste pomislili: „Da, ja sam mnogo puta pokušao, ali nisam uspeo.“ Ne brinite, to je tkz. sindrom preduzetničke greške. Kao i u životu tako ide i u biznisu:

 

Iz svake greške preduzetnik uči, i u sledećem poslu takvu grešku ne čini.

 

Razlog za to je što postoji tkz. disperzija rizika.

Uzmimo kao primer sledeću situaciju: Igrač u ruletu stavlja žetone na više različitih brojeva. Na taj način se smanjuje dobit, ali se i smanjuje mogućnost da se izgubi.

Pošto biznis nije rulet, tako i početak biznisa ne može ići bez biznis plana. Jednostavno, zamislite kada bi se napravila tačna i pouzdana matematička procena, gde će kuglica u ruletu da padne. Gorepomenuti igrač bi sigurno dao mnogo para, jer zna da će mu se novac sigurno vratiti. Sličan princip se može primeniti i na biznis plan. Naučno utvrđenom metodom biste znali gde da uložite novac, odnosno na koji broj stavite da svoje žetone.

Sledeće što ćete naučiti ako imate biznis plan, jeste da nikada ne možete da „propadnete“. Mislite da je to nemoguće? Ali da li znate da u Nemačkoj svake godine propadne 40.000 preduzeća, a da broj zaposlenih ostane isti? Pitate se kako? Suština preduzetničkog posla jeste da prepozna tkz. „zrelost“ poslovne grane i zrelost proizvoda u kojoj posluje.

Uzmimo kao primer sledeću situaciju: Ako prođete pored Mcdonalds’ restorana u razmaku od mesec dana, videćete da su „izbacili“ nove proizvode. A zašto to rade, kada im „ide dobro“? Upravo iz razloga što je određeni proizvod doživeo svoju „zrelost“ i dalje ulaganje odnosno njegovo prodavanje ne dovodi do profita.

Počnite da razmišljate o „prebacivanju“ u drugi posao, pre nego što dodje do zrelosti proizvoda ili zrelosti grane.

Uvek imajte na umu izreku:

 

„Nije bitno koliko ideja imaš, bitno je koliko ih ostvariš!“

 

Uzmite ovu staru poslovnu (ali i životnu) istinu. Uvek može da postoji dobra ideja koja je realno ostvariva, međutim izuzetno je bitno i da se ona zaista i realno ostvari u praksi. Zbog toga je od krucijalne važnosti imati biznis plan, i naučiti sve o korisnim alatima za uspešno vođenje posla. I u ovom slučaju primera je mnogo. Da li ste znali da novac koji zaradite u toku dana, morate uplatiti banci najkasnije u roku od sedam dana (što se popularno zove „uplata pazara“) ili da novac firme nije istovremeno i Vaš novac, te da samo do određenog limita se ne može koristiti bez pokrića, odnosno bez računa, i bez obrazloženja za šta je konkretno potrošen novac? Sve ove teme su pokrivene u biznis planu koji treba da uvek imate uz sebe pri pokretanju posla.

 

Biznis plan je recept za uspeh u poslovanju!

 

I na kraju, čitanjem ovog članka postaje jasno zašto biznis plan nije rulet, i samim time zašto je mnogo poslova propalo. Ali isto tako razjašnjeno je i zašto su mnogi poslovi uspeli i koje su neke od tajni uspešnog poslovanja. Osigurajte uspeh svog biznisa tako što ćete izraditi dobitni biznis plan uz pomoć naše jednostavne ali sveobuhvatne obuke za izradu biznis plana. Zašto se oslanjati na sreću i na učenje iz grešaka, kada postoji mnogo jednostavniji put? Zašto bi se rizikovalo ako postoji metodologija za sve? A ako postoji metodologija za sve, postoji i metodologija za vođenje posla. Ta metodologija se zove biznis plan!

Ukoliko imate neka pitanja slobodno komentarišite naš tekst, potrudićemo se da Vam odgovorimo.

 

  • Sadržaj ovog sajta je vlasništvo akademijaelit.com Neka prava su zadržana i nalaze se pod Creative Commons 3.0 licencom. To znači da se mogu preuzimati delovi tekstova ali mora biti linkovan pravi izvor informacije: (link prema našoj stranici gde se sadržaj nalazi)

 

No Comments

Comments are closed.