BIZNIS IDEJE – Da li moram da budem ekonomista da bih ih ostvario?

biznis-ideje

BIZNIS IDEJE – Da li moram da budem ekonomista da bih ih ostvario?

Biznis ideje si imao mnogo puta... Baš tako si se i pitao da li moraš da budeš ekonomista da bi je ostvario. Mnogo puta si slušao ekonomske analitičare, gledao neke ekonomske brojke i pokazatelje, slušao o ekonomiji na vestima ili čitao u novinama. Sve je delovalo komplikovano i nerazumljivo...

Sigurno si razmišljao kako „nema šanse“ da ikada ostvariš svoju biznis ideju jer ne znaš ekonomiju. Ipak, ona Vam je potrebna za vođenje posla. Ali, nije tako... Bar prema rečima hardvardskog profesora Menkjua, koji ekonomiju smatra jako jednostavnom naukom koja je bespotrebno iskomplikovana. On je svoju celokupnu ekonomiju, koja je potrebna za ostvarenje bizis ideje objasnio uz pomoć deset jednostavnih principa. Ti svakodnevno živiš po ovim principima, a da nisi svestan.

Ekonomija potiče od grče reči, koja u osnovi označava vođenje domaćinstva. Domaćinstvo mora da rasporedi oskudne resurse među svim članovima domaćinstva, imajući u vidu njihove sposobonosti, zalaganje i želje svakog člana ponaosob. U osnovi domaćinstva, jeste menadžment, odnosno upravljanje koje podrazumeva:

  • planiranje
  • organizovanje
  • kontrolu
  • predviđanje
  • odlučivanje
  • vođenje

 

Tako je i sa ostvarenjem svoje biznis ideje. Moraš da vodiš svoje malo „domaćinstvo“, svoju firmu, po menadžment principima, da bi ostvario svoju biznis ideju. Ukoliko nemaš biznis ideju, budi siguran da ćeš je pronaći u okviru naše obuke za izradu biznis plana.

 

Realizacija biznis ideje i prvi princip ekonomije

Po profesoru Menkju, jeste da se „ljudi suočavaju sa izborima“. Da bi smo dobili ono što želimo, uglavnom moramo da se odreknemo nečeg drugoga što želimo. Tako je i sa ostvarenjem naše biznis ideje. Vlasnik firme može odlučiti za biznis ideju tako da uloži novac u proizvodnju zdrave hrane, ili da se opredeli za proizvodnju cipela. Prvo pravilo koje moraš naučiti pre nego što kreneš u ostvarenje svoje biznis ideje, jeste da naučiš da činiš (svakodnevne) izbore.

Pošto smo stalno suočeni sa izborima, za svaku odluku pa tako i kada se odlučujemo za neku biznis ideju, potrebno je da se razmotre troškovi i koristi alternativnih mogućnosti. Zbog toga se i kaže da je „cena nečega ono čega se odričemo da bi smo nešto dobili“. Te odluke se nekada donose rutinski, ne razmišljajući, a nekada je za neku odluku potrebno jako puno vremena za odlučivanje. Jedan od „troškova“ koji se često „zanemaruje“ jeste vreme, koji je jedini resurs koji ne možemo da kupimo i zato se treba ceniti, naročito kod ostvarenja biznis ideje. Zbog toga se i u ekonomiji pravi razlika između:

  • efektivnosti (raditi prave stvari)
  • efikasnosti (raditi na pravi način)

 

Možemo imati dobru biznis ideju, ali je raditi na pogrešan način...Ili možemo imati lošu biznis ideju, ali je raditi na pravi „način“. U svakom od ovih slučajeva, uspeh biznis ideje se neće sigurno ostvariti.

 

Pojam vremena

Sa pojmom vremena kao resursa u ostvarenju biznis ideje, su povezeni i ekonomski pojmovi knjigovodstvena dobiti i tkz. ekonomska ili oportunitetna dobit. Primera radi, po „knjigama“ si ostvario profit. Ali da li si „stvarno“ zaradio. Da li je biznis ideja profitabilna, odnosno efektivna i efikasna. Šta bi bilo da si utrošeno vreme i novac uložio u drugu bizis ideju koja bi ti donela više novca. Zapravo, tada stvarno vidiš koliko si zaradio, koliko ti je „uspešna“ biznis ideja... jer se vreme ne može deliti. Uzmimo primer Bekama. On može sam pokositi travu, i uštedeti novac koji je trebao dati baštovanu. Ali koliko je zapravo Bekam izgubio, koseći travu, jer je za to vreme, mogao snimati reklamu i zaraditi više novaca. On svoje vreme kao resurs u realizaciji biznis ideje (svoju talenat za fudbal, iskoristio je za biznis ideju marketinga) koristi efektivno i efikasno odnosno nema tkz. oportunitetne troškove.

Mi, zapravo, svoje odluke, pa i u realizaciji biznis ideje, donosimo po principu tkz. „graničnih primera, odnosno graničnih koristi i graničnih troškova“. To se može videti na mnogim (životnim) primerima. Primera radi, kada se približi ispitni rok, ne odlučuje se da li će se pasti na svim ispitima ili učiti 24 sata dnevno, već da li će se provesti još jedan sat ponavljajući gradivo ili gledajući TV, odnosno da li će još jedan sat dovesti i koliko do uspeha na ispitu. Tako razmišlja i firma kada ostvaruje svoju biznis ideju, kada se odlučuje o zapošljavanju novog radnika. Ukoliko zapošljavanja radnika, gde je trošak za firmu zarada radnika, dovede do većeg profita, firma će tog radnika zaposliti. Upravo se i cene tkz. Marginalne (granične) promene, kako promena kroz trošak plate dovodi do većeg profita. Uzmimo primer biznis ideje koja počinje da doživljava opadanje, odnosno svoju tkz. zrelost...tada odlučujemo koliko ćeš uloženog novca (na primer, plaćanje zakupnine) dovesti do uspešnosti naše biznis ideje.

 

Ljudi reaguju na podsticaje

Jedan od osnovnih principa ekonomije jeste i da „ljudi reaguju na podsticaje“. Primera radi, kada se poveća cena jabuka, ljudi odlučuju da jedu više krušaka, a manje jabuka, jer je trošak kupovine jabuka veći. Tako je i u ostvarenju biznis ideje. Ako su povoljniji uslovi poslovanja (manji porezi, takse, bolji propisi...) u proizvodnji zdrave hrane, nego u proizvodnji cipela, opredelićemo se za prvu opciju.

Seti se kada si primao džeparac od roditelja. Tačno si znao kada dobijaš i koju sumu novca i vodio si računa da ti taj novac „stigne“ za ceo mesec. To nije ništa drugo nego kategorija „toka gotovog novca“ odnosno cash flow, koja je vrlo bitna u ostvarenju biznis ideje. Tako je i sa firmom, koju planiraš da otvoriš kako bi ostvario svoju biznis ideju...Moraš da imaš uvek gotovine da isplaćuješ tekuće obaveze, inače ćeš postati nelikvidan, koja podrazumeva trenutni „raskorak“ između priliva i odliva novca. Nelikvidnost još uvek ne znači „propast“ biznis ideje jer to nije bankrotstvo kada imaš dugove ali nemaš kapitala da ga vratiš....Može se desiti da para imaš, ali da ih u stvari nemaš. Tako da moraš da paziš na cash flow u ostvarenju svoje biznis ideje. Primera radi, isporučio si robu ali dužnik ti nije platio...a ti moraš da platiš radnike, dobavljače...

 

Znanje kao vrednost

Tu je i kategorije asimetrije informacije, na kojoj je Štiglic dobio Nobelovu nagradu. Sigurno se odmah pitaš, kakve vezi ima asimetrija informacija sa mojom biznis idejom. Svakodnevno kupuješ mnoge proizvode, ali da li znaš da li je to prava cena. Ili odlučio si da kupiš auto za svoju firmu kojom realizuješ svoju biznis ideju, a prodavac zna više od tebe o autu i u većoj je prednosti u odnosu na tebe...u vezi toga, jesu itkz. transkcioni troškovi, a to su troškovi potrebni da bi se obavila transakcija, odnosno realizovao dogovor. U našem primeru sa automobilom i biznis idejom, ti pre nego što ga kupiš, moraš mnogo proverati i naći informacije. Tako da te automobil košta cena auta plus vreme koje se potrošio da saznaš više o autu. A rekli smo da je vreme u realizaciji bizis ideje. Jedini resurs koji se ne može nadoknaditi. Tako za vreme dok gledaš oglase za auto, to svoje vreme možeš uložiti u druge aktivnosti u realizaciji svoje biznis ideje. Kad pročitate ovaj tekst, pogledajte i naš članak Koliko je biznis plan bitan za moj uspeh u poslu .

 

Moralni hazard u biznisu

I naposletku, a u vezu svega ovoga, jeste tkz. moralni hazard. Deluje neobično, ali je jako praktično u ostvarenju biznis ideje. “Oteraš“ auto kod majstora, i on ceo dan „mrljavi“ po kanalu i nakon toga ti „odere“ cenu...ti kažeš sebi, pa čovek je radio ceo dan, „uprljao“ je ruke, to mora sigurno da vredi. A kasnije čuješ da je trebalo mnogo kraće vremena, i da je to „trik“ automehaničara.. zbog toga i treba u ostvarenju biznis ideje povezati pojmove: asimetrije informacija, transakcionih troškova i moralnog hazarda. Naposletku, to su i „slepi putnici“ ili „slobodni jahači“. Da li si primetio da kada kreneš u neku akciju sa prijateljima, kojima je to svima od koristi, da se svi ne trude, odnosno ne daju svi najbolje od sebe. Tako može i biti i sa našim prijateljima u ostvarenju bizis ideje. Naravno, jer svako od njih očekuje da ubire koristi od rada drugih, a mora se raditi jer se samo kolektivnom akcijom može ostvariti rezultat, odnosno ostvariti biznis ideja. Baš upravo kao i „slepi putnik“.

 

Analiza tržišta

I ono što smo pričali na početku u vezi odlučivanja u biznis ideji. Može se činiti da se odluke donose logično odnosno da se pri odlučivanju biznis ideje odlučuje racionalno/logički/ uz posedovanje svih potrebnih informacija. Zašto su bitne informacije u vezi biznis ideje..upravo zato što su informacije „podloga“ za donošenje odluka a odluke su „preduslov“svake aktivnosti, pa i aktivnosti u vezi biznis ideje. Međutim, svako pribavljanje informacija „košta“ bilo u vidu našeg utrošenog vremena bilo u vidu plaćanja (agenciji) da te informacije pribavi...Vrlo često nam se (u) učini da je pribavljanje informacija „teško“ (na pr. Analiza tržišta) ili nekada možda „skupe“ što ne mora biti tako. Primera radi,

 

Istraživanja pokazuju da samo promena jedne reči u reklami (tkz. copywriting) može dovesti do konverzije od 227%

 

Sa druge strane, analiza tržišta može nam se učiniti „komplikovana“, ali kada naš proizvod ne bude „išao“ na tržištu, krivci će biti „nesreća“ili čuveno ne „ide“...drugi su imali sreće, a ja nemam...ali nije tako...Moramo biti svesni da u odlučivanju za biznis ideju, da čak i kada čak i posedujemo sve informacije i ako racionalno odlučujujemo, „greške“ u odlučivanju su moguće, a koje su navedenu u udžbeniku Ekonomskog fakulteta u Beogradu „Teorija odlučivanja“. Jedna od takvih „grešaka“ jeste tkz. kompenzacioni bilans, kada sve informacije koje pribavljamo tumačimo u korist naše biznis ideje (jer ako je moja ideja, mora da je najbolja...). Problem u Srbiji jeste što se i u posao kreće intutivno, po princiup „osećam“ da će posao ići. Međutim, kako se ističe u ovom udžbeniku „nema svako pravo na intuiciju“ već „pravo na intuiciju“ ima samo onaj koji je dugo u poslu i poseduje znanje o istom.

 

Kod ostvarivanja biznis ideja koliki uticaj imaju sreća i talenat

I naposletku, nešto o sreći i talentu u vezi biznis ideje. Čak i profesor Menkju smatra da u životu dosta zavisi od sreće. Međutim, sreća nije ništa drugo do „spremnost da se iskoristi prilika“. Vrlo jednostavno. Neko nam može dati milion dolara (prilika) ali ako nismo spremni da to dalje unovčimo, bez svrhe je „prilika“ (kao jedan deo sreće). Sa druge strane, isto važi i obrnuto. Ako smo spremni, priliku ćemo da stvorimo (konkurisanjem, pričom sa ljudima ili članstvo u organizaciji koja se bavi našim poslom...) a kao što kaže japanska poslovica

 

„ko zna cilj, taj će put naći u svemu“

 

Sa druge strane, kažu i da je neko u ostvarenju svoje ideje uspeo zato što je bio talentovan. Međutim, sa talentom (a svako ima neki talenat) se čovek rađa, ali se veština stvara satima vežbanja. Sa druge strane, nauka je dokazala da talenat igra svega 10% ulogu u ostvarenju cilja. A kao što rekosmo, svako ima svoj talenat, koji treba da zna da iskoristi, koje ne mora biti isključivo u vezi završavanja fakulteta. Primera radi - ko više zarađuje: talentovani pekar koji je svoju veštinu za talenat iskoristio satima vežbajući i učeći posao, ili talentovani pravnik koji se „oslanjamo samo“ na svoj talenat ali nije vežbao. U krajnjem slučaju, ma koliko surovo zvučalo,

 

Novac je (jedini) pokazatelj/indikator uspešnosti na tržištu

 

U vezi ovog ima i jedna anegdota iz udžbenika „Rimsko pravo“ na Pravnom fakultetu u Beogradu, a što može biti interesantno i za našu biznis ideju. Rimska država je bila u svom opadanju, nije imala više novca i odlučila je da oporezuje upotrebu toaleta. Kada su počele kritike, usledio je odgovor: Pecunia non olet/“Novac ne smrdi“.

Ako ti se dopada ova rimska izreka, onda pročitaj naš biznis plan kurs i osiguraj sebi zaradu.

Mi svakodnevno živimo po ekonomskim principima, a da toga nismo ni svesni. Ekonomija je, u osnovi, vrlo jednostavna i praktična nauka. Stoga i kao početnu literaturu u oblasti ekonomije i preporučujemo knjigu „Principi ekonomije“ profesora Menkjua sa Univerziteta Harvard. Iz ove knjige ali i ovog teksta se može videti, da ne moraš biti ekonomista, da bi „vodio posao“ i ostvario svoju biznis ideju, a prema ekonomskim principima. Jednostavno, u osnovi svake biznis ideje jeste ekonomija, u čijem je korenu „vođenje domaćinstva“. To nije ništa drugo nego kako da na najbolji način „iskombinujuš“ ono (malo) što imaš, napravio proizvod ili uslugu, koju možeš prodati po cenu koja je veća od onoga što si uložio.

 

  • Sadržaj ovog sajta je vlasništvo akademijaelit.com Neka prava su zadržana i nalaze se pod Creative Commons 3.0 licencom. To znači da se mogu preuzimati delovi tekstova ali mora biti imenovan pravi izvor informacije: (link prema našoj stranici gde se sadržaj nalazi)

 

No Comments

Comments are closed.